U prepunoj sali Gazi Husrev-begove biblioteke, u četvrtak, 8. februara 2018. godine, promovisana je knjiga “Kroz prizmu historije” autora Fikreta Karčića.
Knjiga Kroz prizmu historije predstavlja zbirku tekstova i sastoji se od njih 97, koje je autor objavljivao u dnevnom listu Oslobođenje u periodu od 21. januara 2012. godine do 9. septembra 2017. godine. Knjiga predstavlja zbirku eseja, koje se odnose na pravnohistorijske teme, autorovg ličnog i profesionalnog interesa, prikaza knjiga uglavnom na engleskom jeziku i neprevedenih i neobjavljenih na našim prostorima i komentara, koji se odnose na tekuće događaje koji su zahtijevali refleksiju i intelektualni odgovor.
Tekstovi su objavljivani u dvije rubrike dnevnog lista Oslobođenje Historija je učiteljica života i Iz svijeta knjiga, a obuhvataju širok spektar tema, kao što su „Kaizer, baron i džihad“, „O početku kraja Osmanskog carstva“, „Čerkezi: zaboravljeni genocid“, „Evropsko tumačenje slobode religije“ „Prvi Bošnjaci na Novom Zelandu“, „Osamsto godina Magna Carte“, „Genocid se vrši i poricanjem“, „Apokalipsa sada i projekat izgadnje države terora“, „Fetva protiv Hitlera“ „Akademski makijavelizam“, „Historičari u Bijeloj kući“, „Historijska pozadina nasilja u Charolottesvillu“.
Horizont jasnog angažmana
– U ovom vremenu kada se pažnja čitaoca mjeri sa devet sekundi, izazov je praviti jednu novinu i teško se odrediti prema publici. Ja duboko vjerujem u ovaj narod i ne pristajem na načine s kojima današnji mediji kreiraju svoje sadržaje. Upravo zato vjerujem da je Oslobođenje dnevna novina konzervativnog tipa u smislu da čitaocima nudi provjerene informacije i ponudu autora koji znaju o čemu pišu. Izuzetno sam sretna što poznajem profesora Karčića, koji je uvijek bio na raspolaganju kada sam zapela na nekom teškom tekstu. Tako je započela naša saradnja, a dobrovoljno je pristao da obrazuje čitaoce Oslobođenja. Zašto kažem obrazuje – zato što u ovom modernom vremenu ljudi više nemaju vremena da čitaju knjigu, da ne govorim o tih devet sekundi, istakla je glavna urednica Oslobođenja Vildana Selimbegović, koja je ilustrovala tu edukaciju činjenicom da su se čitaoci javljali nezadovoljni svaki put kada bi tekst profesora Karčića izostao iz Pogleda. Objavljeni eseji se odnose na teme iz historiografije, te autorovog vrlo širokog profesionalnog i ličnog interesa. Fikret Karčić je, naime, profesor Komparativne pravne historije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu. Predavao je na Fakultetu islamskih nauka u Sarajevu, Marmara univerzitetu u Istanbulu, Međunarodnom islamskom univerzitetu Malezija, Univerzitetu u Oslu i Boise State University (SAD). Njegova stručnost je neupitna, a citiran je često i u mnogim publikacijama.
– Kada sam se pripremao za ovu promociju, imao sam želju da izdvojim nekoliko tekstova i naglasim kako su oni bitniji od ovih ostalih koji su se našli u knjizi. Ali, vrlo brzo sam shvatio da ću imati problem – naime, nijedan nisam imao srca ostaviti po strani i kazati da je lošiji od drugih. U slučaju svih tih tekstova imali smo sretnu okolnost da je autor imao sposobnost stapanja u jedan horizont svog hrabrog, historijskog i angažiranog odnosa prema raznim pitanjima, naglasio je profesor Hilmo Neimarlija. Rođen u Višegradu 1955, Fikret Karčić je stekao srednjoškolsko obrazovanje u Gazi Husrev-begovoj medresi u Sarajevu. Završio je Pravni fakultet 1978. u Sarajevu, a stepen magistra i doktora nauka stekao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1985, odnosno 1989. Ono što spada u njegovo glavno akademsko zanimanje je historija islamskog prava i institucija u Bosni i Hercegovini u postosmanskom periodu, reformistički pokreti u islamu, balkanski muslimani i komparativne pravne kulture.
– Ja se bavim historijom prava i historijom institucija ali posebno me zanima historija ideja. Stoga sam nastojao da proširim tu vizuru pod kojom se posmatra prošlost. Postoje ljudi koji negiraju historiju, ali čitaociOslobođenja su dokazali da postoji interes za istraživanje historije, kao i akademska zajednica. Izazov je bilo kako opisati sve to u mojim člancima – izbjegavati žargon, izbjegavati stručnu terminologiju a istovremeno to pisati na način kao što se pišu romani, na primjer. Koliko sam u tome uspio sami ćete odlučiti kada uzmete ovu knjigu u ruke, kazao je na promociji i autor knjige, odnosno članaka u njoj, Fikret Karčić.
